Specifična težina stakla: masa 1 m² prema debljini

Arheološki nalazi pokazuju da su ljudi naučili da izrađuju staklo i staklaste materijale pre nekoliko hiljada godina. Među ranim središtima proizvodnje staklenog nakita i glaziranih predmeta bili su Egipat i Mesopotamija. Tehnologija se od tada znatno promenila: savremena industrija proizvodi mnoge vrste stakla za građevinarstvo, saobraćaj, uređaje i dekorativne proizvode.

Sastav i svojstva različitih vrsta materijala

Staklo je amorfan neorganski materijal. Postoji mnogo njegovih modifikacija koje imaju različita fizičko-hemijska svojstva i različit sastav.

Staklo se proizvodi topljenjem staklotvornih materija:

• Oksida. Na primer: kvarcno staklo, germanatno ili uobičajeno prozorsko (silikatno) staklo.
• Fluorida.

U zavisnosti od zahteva primene stakla u određenoj oblasti koriste se različiti sastojci koji mu daju potrebna svojstva. Među njima su:

• tvrdoća (meri se Mosovom skalom i kod mnogih silikatnih stakala iznosi oko 5–6; kvarcno staklo obično je tvrđe, a olovno mekše);
• toplotna provodljivost (0,7 W/mK – 13,4 W/mK);
• otpornost na visoke temperature;
• električna provodljivost;
• gustina (specifična težina zavisi od sastava: kvarcno staklo ima gustinu oko 2200 kg/m³, obično silikatno približno 2500–2600 kg/m³, dok olovna i specijalna teška stakla mogu biti znatno gušća);
• providnost;
• udarna žilavost i čvrstoća na savijanje zavise od sastava, debljine, obrade ivica, kaljenja i postojanja oštećenja;
• refleksivnost i drugo.

Pri izboru materijala prvenstveno se treba rukovoditi zahtevima za fizička svojstva stakla i tačno znati koja su svojstva važna.

Masa stakla

U svakodnevnom životu najčešće se koristi obično silikatno ili prozorsko staklo. Njegova masa ima važnu ulogu i mora se uzeti u obzir pri:

• postavljanju ogledala na zidove i plafone, staklenih pregrada, izradi tuš-kabina i prozora i sličnim radovima;
• izboru okova i pričvršćivača i proračunu opterećenja konstrukcija;
• transportu.

Masa proizvoda M (kg) može se izračunati formulom M(kg)=S(m²)*t(mm)*2.5, gde je S površina izražena u m², t debljina materijala u mm, a koeficijent 2.5 predstavlja prosečnu masu jednog m² silikatnog stakla debljine 1 mm.

Masa m² prozorskog stakla zavisi od njegove debljine. Radi lakših narednih proračuna, vrednosti mase stakla različite debljine date su u tabeli.

Tabela mase 1 m² stakla različite debljine

Kao primer izračunaćemo masu standardnog jednostrukog izolacionog stakla za jednu polovinu dvokrilnog prozora.

Pri dimenzijama od 650 mm * 1400 mm, njegova površina iznosi 0,91 m². Ako staklo debljine 4 mm teži 10 kg/m², jedna ploča teži 9,1 kg, a dve ploče 18,2 kg.

U dvostrukom izolacionom staklu balkonskog bloka dimenzija 800 mm x 1450 mm koriste se jedna ploča od 6 mm i dve od po 4 mm. Površina iznosi 1,16 m². Masa stakla od 6 mm te površine je 17,4 kg, uz još 18,2 kg za druge dve ploče.

Za pregrade tuš-kabina koristi se staklo debljine 8 mm. Kod standardne kabine dimenzija 90 * 90 cm i visine pregrade od 2 m, površina stakla iznosi 3,6 m². Staklo od 8 mm teži 20 kg/m², pa je masa cele pregrade 72 kg.

Veliki akvarijum izrađuje se od stakla debljeg od 10 mm, pa će njegova masa biti znatna. Za dimenzije 1300 mm * 600 mm * 600 mm potrebno je 2,28 m² stakla od 10 mm i 0,78 m² stakla od 15 mm. U tom slučaju staklo debljine 10 mm teži 57 kg, a dno debljine 15 mm 29 kg.