Specifična težina mazuta: gustina i masa 1 m³

Mazut je taman, viskozan naftni derivat koji se dobija kao ostatak prerade nafte ili sekundarnom preradom naftnih frakcija. Koristi se kao gorivo za kotlarnice, industrijske peći, energetska postrojenja i brodske sisteme.

U svakodnevnom govoru i pretragama često se piše „specifična težina mazuta“, iako se u tabelama obično navodi gustina u g/cm³ ili kg/m³. Za praktične proračune važna je upravo ta vrednost: ona pokazuje koliko teži 1 m³ mazuta na zadatoj temperaturi.

Tabela gustine i mase mazuta

Gustina mazuta zavisi od vrste, sastava, sadržaja vode i temperature. Zagrevanjem se gustina smanjuje, a hlađenjem povećava. Za okvirne proračune može se koristiti raspon 0,89-1,01 g/cm³.

Za precizne proračune treba koristiti sertifikat kvaliteta konkretne partije. Gustina različitih vrsta loživa i brodskog goriva može se primetno razlikovati, a u standardima za pojedine vrste pokazatelj možda nije normiran, ali se obavezno određuje.

Kako izračunati masu mazuta

Masa mazuta izračunava se prema formuli:

masa = zapremina × gustina

Ako se uzme da je gustina mazuta 950 kg/m³, 5 m³ težiće:

5 × 950 = 4750 kg

Dakle, 5 m³ takvog mazuta imaće masu od oko 4,75 t.

Specifična težina i gustina mazuta

Sa tehničkog stanovišta, specifična težina je težina jedinice zapremine i izračunava se pomoću gustine: γ = ρ × g, gde je ρ gustina, a g ubrzanje Zemljine teže, približno 9,81 m/s². U sistemu SI specifična težina meri se u N/m³.

U građevinskim proračunima i proračunima u domaćinstvu pod „specifičnom težinom mazuta“ češće se podrazumeva gustina ili masa 1 m³. Zato se za nabavku, skladištenje i prevoz obično koriste vrednosti u kg/m³ ili t/m³.

Od čega zavisi gustina mazuta

Na gustinu i masu mazuta utiču:

• vrsta i sastav goriva;
• temperatura merenja;
• sadržaj vode i mehaničkih primesa;
• udeo teških ostatnih frakcija;
• uslovi skladištenja i zagrevanja.

Za opremu nisu važne samo gustina već i viskoznost, temperatura paljenja, sadržaj sumpora, vode i pepela. Neodgovarajuće gorivo može pogoršati raspršivanje, sagorevanje i rad kotlova, gorionika ili brodskih sistema.