Specifična težina rude bakra: gustina i vrste

Ruda bakra pripada grupi ruda obojenih metala. U oksidnim rudama metali se nalaze u obliku jedinjenja sa kiseonikom: karbonata, silikata, oksida, sulfata i drugih minerala. Bakar se javlja u mešovitim rudama koje sadrže metal u oksidnom i sulfidnom obliku, kao i u samorodnim rudama u slobodnom stanju. Primarne rude većine industrijskih ležišta sadrže bakar u sulfidnim oblicima.

Danas je mineralogiji poznato više od 200 različitih prirodnih mineralnih tvorevina koje sadrže bakar. Među njima se kao pogodne za eksploataciju izdvajaju:

• Sulfidne rude: halkopirit — 34-35% bakra, bornit — od 52 do 65%, halkozin — do 80%.

• Bakar-nikl rude: kubanit — od 22 do 45% Cu.

• Samorodni bakar — od 98 do 100%.

• Oksidne rude: malahit — do 57,5%, azurit — do 56%, hrizokola do 36%, brošantit — do 56%, kuprit — do 89% i druge.

Ležišta rude bakra

Rude koje se nazivaju bakarnim u velikoj količini sadrže i druge minerale. Ekonomski je isplativo eksploatisati ležišta sa više od 0,5% bakra.

Najvećim industrijskim ležištima smatraju se formacije na poluostrvu Kola, u Čileu i Zambiji, a velika ležišta porfirskih bakarnih ruda eksploatišu se u SAD, Poljskoj, Kanadi, Peruu i drugim zemljama. Prema procenama naučnika, sva velika industrijska ležišta sadrže više od 680 miliona tona bakra.

Samorodnog bakra sa najvećim sadržajem čistog metala u prirodnim tvorevinama ima izuzetno malo. Najrasprostranjenija jedinjenja koja sadrže bakar su:

• Bornit. Mineral je otkrio češki naučnik I. Born, po kome je dobio ime. Poznat je i kao šareni pirit ili bakarni purpur. U zavisnosti od geneze može imati različit izgled. Sadrži do četvrtine sumpora, više od 10% Fe, a sadržaj bakra dostiže 63%.

• Halkopirit ili bakarni pirit — mineral hidrotermalnog porekla koji pripada polimetalnim rudama.

• Halkozin. Ova ruda može sadržati do 80% bakra, dok ostatak čini sumpor. Zbog guste zrnaste sjajne površine sa prelivima od olovne do duboko crne boje, mineral je dobio naziv „bakarni sjajnik“.

Među retkim tvorevinama koje sadrže bakar najpoznatije su:

• Malahit — ima lepu i izražajnu strukturu. Zeleni kamen široko se koristi za ukrasne predmete. Bazični bakar-karbonat pripada klasi polimetalnih bakarnih ruda. Pored malahita često leže druge stene sa bakrom — kuprit i samorodni bakar.

• Azurit ili bakarni lazurit. Mineral jarkoplave boje ima posebnu tvrdoću. Ležišta se eksploatišu u Kongu, Maroku, Grčkoj, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji. U blizini malahita i azurita, koji često srastaju, nalaze se ležišta sulfidnih ruda bakra.

• Kovelin — mineral sulfidne grupe, prvi put pronađen u podnožju Vezuva, metasomatskog porekla. Prilično je mek, plavičastoljubičaste boje i metalnog sjaja. Sadrži više od 65% bakra. Ležišta se eksploatišu u Čileu, SAD, Srbiji i Italiji.

Specifična težina rude bakra razlikuje se prema vrsti i sastavu minerala. Tabela gustine bakarnih ruda sadrži prosečne referentne vrednosti specifične težine, čija se brojčana vrednost u SI sistemu podudara sa vrednošću gustine.

Tabela specifične težine rude bakra (minerali koji pripadaju bakarnim rudama)