Specifična težina treseta: masa 1 m³ i gustina

Treset je organska materija biljnog porekla koju ljudi koriste vekovima. Upotrebljava se kao gorivo, sastojak supstrata i đubriva, prostirka za životinje, a u pojedinim građevinskim rešenjima i kao termoizolacioni ili nasipni materijal. Njegov nastanak povezan je sa nagomilavanjem i nepotpunim razlaganjem močvarne vegetacije.

Ne poznajući bogat hemijski sastav i vrste treseta, kojih danas ima više od 35, filozof i istoričar Plinije ga je još u prvim godinama naše ere opisao kao „zapaljivu zemlju“. Tek je u XVIII veku nemački istraživač Degner pomoću mikroskopa proučio građu treseta i opovrgao mnoge pogrešne pretpostavke o njegovom poreklu.

Nastanak treseta

Treset uglavnom nastaje u tresetištima, ali se može naći i u plavnim područjima i rečnim dolinama. U uslovima velike vlažnosti odumrle biljke se nagomilavaju i bez pristupa vazduha ne razlažu potpuno. Razgradnja se odvija pod aktivnim dejstvom mikroorganizama razlagača, beskičmenjaka i ispiranja.

Proces razlaganja završava se u gornjem tresetotvornom sloju, do dubine od 0,9 m. Oko 30% razložene biomase pretvara se u treset, dok se ostatak mineralizuje ili ispira u obliku različitih jedinjenja. Nastali treset postepeno tone ispod tresetotvornog sloja i konzervira se bez pristupa vazduha, čuvajući svojstva vekovima.

Klasifikacija

Treset se prema sastavu fitomase (drveće, trave, mahovine) i trofičnosti, odnosno količini hranljivih materija u biljkama, razvrstava u tri kategorije:

• Visoki treset. Ima povećanu kiselost i mali stepen razloženosti. Odlikuju ga veliki kapacitet zadržavanja vode i mali sadržaj pepela.

• Svetli visoki (ili prelazni) treset. Pripada gornjem sloju ležišta, a stepen razlaganja biljnih ostataka iznosi oko 15%. Masa 1 m³ treseta u takvom sloju prilično je mala i iznosi 150–250 kg. U prirodnom stanju ima veliku sposobnost upijanja gasova i vode (1 kg ovakvog treseta može upiti do 10 litara vode).

• Niski treset (ili donji). Ovoj vrsti pripadaju drevne naslage stare do 30 hiljada godina. Materija ima sitnu, laku i vlažnu strukturu. Stepen razlaganja biljnih ostataka veći je od 15%, a sadržaj humusa visok, pa je to „zreo“ treset. Masa kubnog metra iznosi 350 kg/m³. Sredina je blago kisela i sadrži mnogo azota, fosfora, kalijuma i drugih organskih materija korisnih za baštenske biljke.

• Vlaknasti treset posebna je vrsta koja sadrži biljke sa izraženom vlaknastom strukturom. Ne prosejava se i ne oblikuje za dalju upotrebu kao druge vrste, već se samo usitnjava u manje grumene.

Koliko teži treset?

Kao što je već navedeno, treset različitog stepena zrelosti sadrži različitu količinu vode, pa zato ima i različitu zapreminsku masu. Isto važi i za proizvod koji se prodaje. U tabeli su prikazani prosečni teorijski podaci o masi treseta u zavisnosti od vlažnosti.

Specifična težina i gustina treseta u 1 m³. Zapreminska masa treseta u tabeli

Zapreminska masa treseta zavisi i od stepena razloženosti i pripadnosti grupi. Pri istoj vlažnosti do 85% visoki treset je teži od niskog, ali pri vlažnosti većoj od 85% masa niskog treseta biće veća.