Specifična težina žive: masa 1 litra i 1 m³

Svima poznata opasna supstanca iz termometra jeste živa. Na sobnoj temperaturi živa je u tečnom stanju, a njena gustina je toliko velika da u njoj mogu plutati teški metali, na primer olovo ili gvožđe. Gustina žive pri 20 °C iznosi oko 13,546 g/cm³, odnosno približno 13 546 kg/m³. Sa porastom temperature gustina se postepeno smanjuje.

Naziv Hydrargyrum živa je dobila zahvaljujući svojoj srebrnastoj tečljivosti, od reči koje znače „voda“ i „srebro“, dok je ruski naziv nastao od praslovenske reči sa značenjem „kotrljati se“.

Tabela specifične težine žive pri različitim temperaturama i stalnom pritisku

Pri snižavanju temperature na –39 °C živa menja agregatno stanje i postaje čvrsta supstanca sa izrazitim metalnim svojstvima. Lomonosov i Braun su 1759. godine prvi dokazali da Hg pripada metalima, iako je ova supstanca čovečanstvu bila poznata mnogo ranije. Još su stari Grci vešto koristili živu i znali za njeno otrovno dejstvo. Alhemičari su je dugo koristili u ogledima nadajući se da će stvoriti zlato.

Gde se nalazi

Živa je u prirodi slabo rasprostranjena. Njen sadržaj u Zemljinoj kori nije veći od 83 mg/t, ali koncentracija živinih ruda može biti prilično visoka jer se ovaj element lako vezuje sa drugim supstancama. Najbogatije rude sadrže do 2,5% žive; to je prirodni cinabarit, mineral sa jarkocrvenim mrljama koje se na prelomu usled oksidacije postepeno prekrivaju tankim prelivom. Samorodna živa veoma retko se javlja u obliku kapljica na stenama.

Uticaj na ljudski organizam

Živa je toksična supstanca, pri čemu opasnost često nije odmah uočljiva. Najveći rizik u domaćinstvu nije povezan sa samom masom metala, već sa živinim parama i dugotrajnim delovanjem na organizam.

Živa je opasna pre svega zbog otrovnih para. Isparava čak i na sobnoj temperaturi, a udisanje para može izazvati trovanje i oštetiti nervni sistem. Prosuta živa ne sme se skupljati usisivačem ili metlom; prostoriju treba provetriti i postupati prema preporukama sanitarnih ili hitnih službi.